Tradicija u leskovačkom kraju

Koledari se po tradiciji kreću od Sv. Ignjata do Božića i koledaju 5 dana.
Grupu najčešće čini devet, a u nekim mestima (Kumarevo) od 12 do 14 osoba. Njihov zadatak je da isteruju “karakondžule”, blagosiljaju, leče bolesne, primaju nagrade i nagrađuju. Na čelu su mali koledari – deca a grupu čine i tri “oale”, dedica, dva pevača, mlada, gajdaš i konjovoci (konjoprdci)
Rukovodeću ulogu ima dedica, a negde i prva “oala”, koje redovno prati gajdaš.
“Oala”, izvodi komedije, skakuće, sapliće se, okreće i viče “u,u,u,u…”
Koledari moraju biti čisti. U koledare ne idu oni kojima je neko umro te godine. Nikad se ne govori o pravcu kojim će se koledari kretati.

Lazarice su najrasprostranjenije običajne pesme u leskovačkoj Moravi.
To su kratke i lake narodne pesme vezane za praznik vaskrsenja Lazarovog. U gradu su se ovi običaji zadržali do 1912. godine, a iza toga su gradom umesto njih išle devojčice do 14 godina. Karakteristično je da se svaka pesma sadržajno vezuje za jedan konkretan događaj. Tako su neke pesme vezane za udaju, druge za malu decu; ima i šaljivih resama… Priprema za Lazarice počinje od Velikog posta.
U leskovačkom kraju Lazarice su sastavljene od 12 devojaka, od kojih 4 igraju ili šetaju sa maramicom u rukama, a osam peva.

Kraljičke pesme su slične lazaričkim. Pevaju se na Lazarevu subotu, Lazarev petak, Cveti i Đurđevdan. Ovaj običaj za osnovu ima pagansku legendu o spasavanju careve ćerke od aždaje, pa se u njima spominju careva kći, car, carica, barjaktari i barjaktarka. Kraljice su devojke za udaju. Čine ih 8 – 10 devojaka (kralj, kraljica, barjaktar i barjaktarka, dve prednjarke i dve zadnjarke). Prve četiri su najlepše i najbolje obučene devojke. Nošnja im je jednoobrazna, uz obavezne bele vulke, sa gajtanima, širitima i belim vezenim maramama. Nose se i kratki vezeni jelečići.

Bele poklade padaju uoči uskršnjeg posta. Cela ta nedelja se naziva bela nedelja, a bele poklade su njen vrhunac. Postojalo je više povorki, a činili su ih muškarci maskirani i u svadbene povorke. Dešavalo se da jedna povorka drugoj otme mladu.

U tom periodu je naročita opasnost pretila od veštica, te su se mladići mazali belim lukom, pravili buku, a najefikasniji metod zaštite bile su vatre.
Karaveštice su paljene u centru sela i njih bi preskakali mladići. Imale su lustrativnu moć  i čistile su vazduh od nečistih sila.